петак, 28. март 2014.

Glutation


Čudo zvano glutation

Ako ste se zapitali postoji li tvar koja je od vitalne važnosti za zdravlje celija, koja je prirodni deo staničnog metabolizma i može poslužiti kao lek u ozbiljnim oštećenjima staničnih funkcija – posebno moždanih stanica – a nije deo tretmana konvencionalne medicine, unatoč publiciranim znanstvenim radovima koji sve to potvrđuju, odgovor je potvrdan - ona postoji.

Naravno, ako ste se dovoljno potrudili da dođete do te vrste informacija.
Tvar o kojoj je reč naziva se glutation: radi se o glavnom antioksidansu ne samo u ljudskom telu, već u svim biološkim organizmima izloženima oksidativnom stresu i toksinima, kako životinjama tako i biljkama.

среда, 26. март 2014.

Како спасити Србију?


Прво би требало да се сложимо око поразно лошег стања у земљи да би смо могли да говоримо о изласку из беде, апатије и ћорсокака у коме смо се нашли.
Ако постоји концензус да је стање наше политике, економије, медија, науке, културе, демографије и морала недопустиво лоше онда можемо да пробамо дефинисати дијагнозу те болести од које болује наша земља. Неки верују да су само материјални узроци пораза и сиромаштва, то је само на површинском нивоу, суштински и пре свега су духовни и морални. Губљење моралног интегритета и идентитета су довели до неспособности да се делује заједнички, за добро које превазилази интересе појединца. Отуђење елите од свог народа и његове традиције, до мере презира према својим прецима и њеиховим обичајима, је само део те болести, а и само то је довољно за поразе и пропадање које нам се пред очима дешава.
Србија јесте под неком врсте постмодерне окупације али је пре свега узрок њене слабости и сиромаштва у горе наведеном недостатку идентитета, а из њега происходећег карактера. Јер кад знате ко сте и шта сте и чији сте знате да се за то борите и да то чувате, а то ствара јаке карактере што се данас модерно зове интегритетом. То би био пут изласка из свеобухватне беде и кризе. Школа карактера је најпотребнија институција која би пресудно помогла спасавању Србије. Карактер заснован на самосвесном идентитету а то значи на живој традицији, подразумева животну школу рада, дисциплине, воље и пожртвованости. Постојећа школа је школа теоријског знања и вештина, а успех се постиже само практичним испољавањем способности и врлина.
Вероватно ће се неко запитати какав је то програм у коме нема ни “европске” а ни “патриотске” приче, ни републиканизма ни монархизма, ни левице ни деснице, ни парламентарног ни председничког система. Ми смо уверени да су “европско” и “патриотско” тек само фразе ако иза тога не стоје озбиљни људи са карактером, то су само тек нешто више од маске за каријеризам и корупцију. Наравно да нам је ближа патриотска идеја од европске, но то не мења много на суштини да су обе биле злоупотребљене од лоших и деструктивних људи. Србија има вероватно најгору елиту у Европи. Она је сигурно најлења, најкорумпиранија, најнеспособнија и најмање патриотска на Балкану.
Стога сми дубоко уверени да се суштинске промене данас не могу десити у оквиру постојеће политичке сфере, што због контроле странаца над нашом земљом, што због недостатка мотива у елити да се нешто мења иако готово све пропада деценијама уназад. Када се и појави неко у елити ко би нешто да уради или промени набоље бива угушен од удружених и корумпшираних медиокритета. Решење дакле није толико у програмима, лидерима или другачијој улози државе или цркве или неког трећег већ у много више људима који би могли донети промене. Решење је у људима који би радили, а не паразитирали, организовали а не корумпирали, уједињавали а не делили друштво.
sojic
Како доћи до тих људи који могу да покрену ствари са мртве тачке и како да они дођу до изражаја? Тих људи има, иако су већином у унутрашњој и спољашњој емиграцији и на маргини. У овим условима је тешко да би једна корумпирана и паразитска квазиелита била спремна и да размисли о томе да квалитетни људи нађу своје место на значајним позицијама у друштву. Ни домаћи кланови, а ни странци који контролишу виталне сфере друштва не желе људе са вољом и карактером које није могуће лако корумпирати или уценити на позицијама где се одлучује. Па шта онда чинити или да ли онда без неког великог полома и катарзе може доћи до такве квалитативне промене? Тешко је на то одговорити иако се чини да без великих ломова и нема воље за променама, но проблем је што ломови најчешће доносе промене на горе.
Па шта онда да се ради? Нема сврхе чекати неке спољашње промене (политичке или геополитичке) да би се нешто учинило јер чекање је тихо пропадање. Нема стагнације или идете нагоре или надоле. Потребно је престати уздати се у државу већ “усе и у своје кљусе”. Како су шансе за промену одозго са оваквом елитом минималне једини излаз је у променама одоздо. То значи да групе и појединци који нешто производе, стварају или желе добро свом народу и земљи треба да раде више заједнички, да се акционо повезују и да постепено раде на променама у својој средини. То јесте постепен и мукотрпан посао који не доноси брзе и спектакуларне резултате и преокрете (чему смо ми склони) већ процес који треба да омогући да се створи алтернативе постојећој паразитској елити.
Свако ко нешто квалитетно производи или ствара или организује већ, а да тога можда и није свестан, прави своју малу школу карактера и врлине. Потребно је само да ти појединци, групе, организације свој појединачни напор појачају, освесте и удруже – да би постали видљиви у јавности као домаћинска алтернативе постојећој лењој и некомпетентној елити те да буду живи доказ да може другачије. Верујемо да кад би се то десило, барем у једној сфери или области наше земље то би био заразан пример и за друге да крену тим путем.
Човек или народ је велик онолико колико је велико оно за шта се бори или шта брани. Данас на жалост Србија нема идеју водиљу, а без јасне идеје и горуће наде која она носи нема ни живота а камоли напретка. Но има и супротних примера у свеопштој апатији и ентропији. Грађани Лазаревца који су се удружили у удружење Свети Сава да би објавили на интернету списак наркодилера који трују младе у њиховом граду и на тај начин омогућили да “оно што је тајно постане јавно” су инспирисали и друге да крену тим путем. То показује као мали пример како се једна храбра и “карактерна” идеја из једне мање средине постане позната многима и инспирација за оне који су мислили да нема наде. Мале акције (које нису заправо мале) са циљем да се учини неко добро или спречи зло су најбољи рецепти за оно о чему овде говоримо. Такве појединачне акције које дају импулс морају да постану чешће и познате јавности. Када би се те и сличне акције и групе умножиле и објединиле на националном нивоу оне би постале друштвена снага која би донела наду и нову идеју за коју се вреди борити. То је једини пут у беспућу у коме је до сада живела наша земља.

Бранко Радун
(Видовдан)

понедељак, 24. март 2014.

Vrste mleka i njihovi učinci na organizam




Kad smo bili deca, pijenje mleka je bilo jednostavno: pili smo ga s keksima, ulivali u naše žitarice i uvek je dolazilo od krava. No vrtoglav je niz mlečnih izbora dostupnih danas, uključujući i one koji nisu zapravo mleko, ali dolaze iz biljnih izvora kao što su soja, riža i bademi.
Neke opcije, kao što su organsko i sirovo mleko, snabdevaju osobne prehrambene sklonosti. Neka od njih mogu pomoći pri brizi za zdravlje kao što je to slučaj kod netolerancije na laktozu što je nemogućnost probavljanja prirodnog mlečnog šećera zvanog laktoza.

петак, 21. март 2014.

Crnogorci uveli sankcije Rusiji :)


уторак, 18. март 2014.

Čarls Bukovski




bukovski.jpg
Jedan od najpoznatijih američkih pisaca i pesnika, simbol "bitnik generacije", preminuo je u martu 1994. od leukemije u 75. godini. Rođen u Nemačkoj, odrastao u Los Anđelesu, proslavio se "pod stare dane" i napisao šest romana i više desetina dela i kolekcija poezije i proze.
Bukovski se celog života borio sa alkoholizmom, odnosno možda je "borio" prejaka reč. Jeste bio hospitalizovan, ali je uglavnom govorio da, uprkos svemu, i dalje voli da pije.
U znak sećanja na 20 godina bez ovog buntovnog glasa moderne književnosti, pročitajte njegovih 20 citata o životu, alkoholu, Paklu, ali i toalet papiru!