недеља, 10. фебруар 2013.

Povezanost moždanih talasa i mentalnih stanja


By on 03:26



Važno je napomenuti da nema dobrih ili loših moždanih frekvencija. Sve frekvencije su
prikladne i dobre u odredjeno vreme i za odredjena stanja. Fleksibilni i efikasni mozgovi uspevaju da
brzo i lako promene frekventne opsege i skacu u iz jednog u drugi u skladu sa zahtevima realnosti.
To je nešto slicno kao brzine kod automobila. Sve su potrebne i dobre, zavisno od uslova vožnje.
problem nastaje kad nam se pokvari menjac , pa ne možemo da prilagodimo brzinu uslovima vožnje.



Delta talasi(0,5-3Hz) su povezani sa dubokim snom. Oni su dominantni talasi kod beba i
mogu se videti i u budnom stanju. Kod odraslih, pojavljuju se u najdubljoj meditaciji i spavanju bez
snova. Izvesne frekvencije u delta opsegu okidaju lu enje hormona rasta koji je posebno zna ajan
za regeneraciju organizma i proces izle enja. Zbog toga je duboki, okrepljuju i san toliko važan za
proces izle enja. Delta talasi su moždani talasi najniže frekvencije i najve e amplitude. Kada, na
primer, odemo u krevet i malo ituckamo neku knjigu pre nego što zaspemo, najverovatnije emo
biti u stanju nižih beta talasa. Kada spustimo knjigu, ugasimo svetlo i sklopimo o i, naši moždani
talasi e usporiti u alfa ritmu, zatim e još sporije zavibrirati u teta ritmu, dok ne utonemo u san i
delta stanje. Poznato je i to da ljudi spavaju u ciklusima od 90 minuta. Iz dubokog sna u delta
talasima tada se prelazi u teta frekvencije, i dolazi do aktivnog sanjanja. U toj fazi spavanja
dešavaju se brzi pokreti o iju (Rapid Eye Movement, skra eno REM) zbog kojih se ta faza sna i
naziva REM fazom. Kada se budimo, polako ulazimo u teta stanje, zatim u alfa (ako ne isklju imo
dosadni budilnik i lepo se vratimo u naš slatki delta san). Ako imamo vremena, još malo budni
dremkamo u teta stanju dok nam se vra aju u svest neki doživljaji iz prethodnog dana, ili nam
dolaze dobre ideje o tome kako da kreativno potrošimo nastupaju i dan. E, onda do e «surova»
stvarnost kad moramo stvarno da se napregnemo, i zategnemo naše nerve da zavibriraju brže i
rešavaju životne probleme. U stanju snaobi no ima više od 50% delta talasa. U budnom stanju,
mogu se videti kod beba do 6 meseci, kod neke dece sa problemima u u enju, i kod odraslih sa
povredama mozga.

I Teta (3-7, 4-7 ili 4-8Hz ili) talasi su spori i povezani su sa stanjima kao što su dnevno
sanjarenje i pospanost. Pojavljuju se naj eš e u snu, ali tako e dominiraju i u stanjima duboke
meditacije. Optimalni nivo za duboke misli je opseg teta talasa. U tom opsegu, naša ula su
povu ena iz spoljašnjeg sveta i usmerena na unutrašnje signale. Teta stanja su misti na zona koju
obi no doživljavamo kada se budimo iz sna ili padamo u san. Teta meditacija poja ava kreativnost,
intuiciju i druge ekstrasenzorne sposobnosti. Osoba koja vozi autoputom, i odjednom shvati da se
uopšte ne se a poslednjih dvadesetak kilometara, obi no je u teta stanju. Za to vreme, dok opušteno,
rutinski vozi u teta stanju, padaju joj na pamet obi no dobre ideje koje slobodno teku bez cenzure.
Teta je, uglavnom, veoma pozitivno mentalno stanje ako smo sposobni da lako iza emo iz njega i
ubrzamo rad mozga kada je potrebno uklju iti se u spoljašnju sredinu, koncentrisati se i u iti.
Preterane teta aktivnosti su karakteristi ne za osobama sa ADD problemima(Attention Defficite
Dissorder). Povezani su i sa oživljavanjem memorije(poja avaju se kada se prise amo ne ega) i sa
sposobnoš u da se kontroliše odgovor na stimuluse(ja i teta u budnom stanju povezani su sa
impulsivnoš u-primarni proces). Ovi talasi dominiraju u EEGu kod dece od 6 meseci do 6-7 godina
starosti. Povezani su i sa stanjem sugestibilnosti i hipnotibilnosti. Kada dominiraju u EEGu odrasle
osobe, obi no su povezana sa stanjem pospanosti i isklju enosti. U psihoterapiji se koristi uvo enjeu teta stanje da bi klijenti lakše oživljavali se anja, fantazije i asocijacije. Frekvencija od 7 Hz
vezana je za vizualizaciju.

Alfa talasi su povezani sa stanjima relaksacije i nefokusirane pažnje, kreativnim
aktivnostima. Niski alfa(8-10 Hz) Prisutni su za vreme sanjanja i lagane meditacije kada su o i
zatvorene. U alfa stanjima dolazimo do kreativnosti koja leži neposredno ispod naše svesnosti. Alfa
talasi su sporiji talasi ve e amplitude. Osoba koja je završila neki zadatak, i sela da se odmori,
obi no je u alfa stanju. Mozak se odmara u alfa stanju. Dok šetamo bez obaveza u prirodi, ili
nadjemo slobodnog vremena pa meditiramo, ulazimo u alfa stanja. Visoki alfa(11-12, 11-13Hz)
vezani su za mentalno stanje otvorene svesnosti, sposobnost da se odgovori na veliki broj promena
u okolini. To je najpoželjnije stanje u treningu vrhunskih sportista. Alfa ritam je povezan sa
vizualnim stimulusima. Alfa talasi se poja avaju kad zatvorimo o i. Snažniji su u desnoj hemisferi,
ali taj odnos ne bi trebalo da bude ve i od 1,5 puta. Kada zatvorimo o i, svako od nas ima svoj
tipi an Alfa pik(dominantnu alfa frekvenciju). Inteligentniji ljudi obi no pokazuju alfa pik više
vrekvencije sa zatvorenim o ima. Razlika u dominantnoj alfa frekvenciji ve a od 1 Hz izme u
hemisfera indicira abnormalnost hemisfere u kojoj je niži alfa pik. Tako e, možemo videti veoma
jake Alfa talase sa otvorenim o ima kod osoba koje su pušile marihuanu. Mogu trajati nekoliko
dana nakon konzumacije marihuane. Alfa stanje je prijatno, ali nije prikladno za u ionicu, ili
situacije u kojima treba da budemo uklju eni u doga anja(posebno niže alfa stanje).
Beta talasi spadaju u brzotalasne aktivnosti i karakteristi ni su za stanja povišene svesnosti,
koncentracije i fokusirane pažnje. Dominiraju u našem budnom stanju kada je pažnja usmerena ka
saznajnim ciljevima i spoljašnjem svetu. Kada je mozak uzbu en i aktivno u estvuje u nekoj
mentalnoj aktivnosti, on generiše beta talase. Osoba koja je u nekoj aktivnoj konverzaciji bi e u
beta stanju. U žustroj debati proizvodi e visoke beta talase. Opseg beta talasa je širok(13-36 Hz), i
deli se u manje podopsege od kojih je svaki asocirana sa posebnim mentalnim stanjima. U beta
talase spadaju:

-SMR-(13-15Hz) talasi su nazvani tako jer se pojavljuju u senzorimotornom regionu, i
povezani su sa inhibiranjem motornih odgovora. Ako elektrode nisu postavljene u senzorimotornom
regionu, onda frekvenzije od 13-15 Hz ne zovemo SMR, ve niski beta. Kada bismo želeli da nešto
uradimo, da ustanemo sa stolice za vreme asa, ili da igramo, ili obavimo neku drugu fizi ku
aktivnost, pa se uzdržimo, pojavi e se SMR talasi u senzorimotornom regionu mozga. To je tako e
neka vrsta stanja odmora mozga. Pojavljuje kada je smanjena aktivnost senzornih i motornih puteva
koji idu kroz talamus, to jest kada se manje pažnje obra a na senzorne ulaze, i smanje se motorne
reakcije. Osoba je budna i spremna na reakciju, ali miši i nisu napeti. Poja ana je refleksivnost pre
akcije. SMR trening je, zato, veoma važan za one koji imaju problem sa impulsivnoš u i
hiperaktivnoš u. SMR talasi su ritmi ni. Iste frekvencije beta talasa, sa druga ijom morfologijom,
aritmi ni, spadaju u niske beta.
-Niski beta-(16-20Hz), vezana su za rešavanje problema. Mogu biti i na frekvencijama od
12-15Hz, a ponekada i na frekvencijama višim od 20 Hz. Naglo ska u na EEGu ako, npr. detetu
postavimo neki matemati ki zadatak.
-Visoki Beta-(19-36Hz), zovu ih i spiralni beta. U opsegu od 19-21Hz, ili 20-23, naj eš e se
pojavljuju(ja i od beta 16-18Hz) kod anksioznih osoba. Mogu biti povezani sa emocionalnim
intenzitetom. Uvek je potrebno proveriti sa klijentom da li su kod njega te frekvencije povezane sa
produktivnim ali suviše intenzivnim radom, ili sa neproduktivnim intenzivnim ili anksioznim
stanjima. Napomena: ne treba polaziti od toga da mi uvek ta no znamo šta koji opseg
frekvencija predstavlja, za kakva stanja je vezan kod konkretne osobe. To uvek treba
proveriti sa klijentom. Visoki beta u opsegu od 24-36Hz obi no se vide sa jakim amplitudama kod
osoba koje su zabrinute i ruminiraju(opsesivne misli). Možemo primetiti i pik u ovom opsegufrekvencija kod osoba koje imaju problema sa alkoholizmom(ili ih imaju u porodici.). Visoki beta
mogu biti i marker za osobe koje su sklone da izlaze na kraj sa anksioznoš u uz pomo akohola ili
nekog drugog oblika zavisnosti. Više frekvencije beta opsega, preko 30Hz, neki autori nazivaju i
Gama talasima.

Gama talasi su vezani za više mentalne funkcije, objedinjavanje podataka iz razli itih
delova mozga u celinu i višu perspektivu. Vezani su za stanja hipersvesnosti, ali i za stanja
intenzivnog stresa, panike, besa...Postoje i moždani talasi izvan ovog opsega, ali da se ne upuštamo
u pri u o izuzetnim stanjima svesti jer to izlazi iz okvira ovog seminara. Pomenu emo samo Širov
ritam(Sheer), talasi u frekventnom opsegu od 38-42 Hz jer je posebno važan za proces u enja.
Povezan je sa onim tipom pažnje pri kojem se raztli iti aspekti nekog predmeta dovode u
zajedni ku vezu i organizuju u celinu. Nazivaju ga i «Povezujuju i ritam». Smatra se da je veoma
bitan za vrhunsko izvo enje(u sportu, muzici, u enju).
Kada govorimo o stanjima alfa, beta, teta, delta...to zna i da jedna vrsta talasa dominira. Ali,
treba znati i to da su i sve ostale vrste talasnih aktivnosti uvek prisutne, iako umanjene, ili tek jedva
prepoznatljive. Uzrast je tako e faktor koji odre uje dominantnu frekvenciju na EEGu. Dominantna
frekvencija merena sa zatvorenim o ima, kod odraslih osoba je tipišno u alfa opsegu, oko
9.10Hz(kod inteligentnijih ljudi obi no oko 11-12). U frontalnim i centralnim regionima, kod
mla ih od 3 god., dominiraju delta. Na uzrastu od 3-5 god. dominiraju teta. Niski alfa postaju
dominantni na uzrastu od 6-8 god., a kasnije polako idu ka višim alfa frekvencijama oko 10Hz kako
osoba dostiže adolescenciju.

Nebojsa Jovanovic


STA ALFA TALASI MOGU DA UCINE NAMA?

Ako želite da se osećate manje pod stresom i imati manje teskobe morate povećati nivo alfa talase u mozgu. To takođe može poboljšati snagu vašeg imunološkog sistema, jer stres slabi imunološki sastav. Alfa talasi ce pomoći s kreativne mislima  da se  mozak može opustiti i fokusira na zadatak pri ruci, isto se može reći i za atletske sposobnosti i sportska postignuca - ako želite biti najbolji u sportu ... trebate visoke nivoe alfa talasa! Oni na vrhu svoje igre su opušteni i fokusirani, oni su obučeni da svoje telo i um  kontrolisu situacije, s povećanim nivoom alfa talasa unutar vašeg mozga vi  ćete biti više opremljen da resite zadatke i uživati ​​u životu više u potpunosti!